Tehnike prikupljanja feedbacka na ideju
“Innovation has nothing to do with how many R&D dollars you have. When Apple came up with the Mac, IBM was spending at least 100 times more on R&D. It’s not about money. It’s about the people you have, how you’re led, and how much you get it.”— Steve Jobs
Jedna od prednosti multifunkcionalnih timova je sposobnost pronalaženja inovativnih rešenja kombinovanjem različitih znanja i iskustava koje svaki član donosi u tim. Međutim, iako su svi sastojci tu, često se inovacija ne događa sama od sebe već je potreban katalizator u obliku dobrog facilitatorskog procesa. Deo tog facilitatorskog procesa je traženje feedbacka na ideju kako bi se proverila njena smislenost kao i kako bi se ideja dalje razradila.
U ovoj situacijii preporučujemo dve korisne tehnike.
Perfection Game
Kreator ideje (može biti jedna osoba, grupa ljudi ili celi tim) prezentuje svoju ideju drugima (nazovimo ih savetnicima). Savetnici pažljivo slušaju i, ako je potrebno, postavljaju pitanja kako bi bolje razumeli ideju. Na kraju iznose svoje mišljenje o ideji u sledećem formatu:
Razumem ideju i dajem joj ocenu [X] od 10. Sviđa mi se [nabrojiti pozitivne stvari]. Za 10/10 mislim da bi trebalo [nabrojiti i opisati predloge i dorade ideje].
Na primer: u slučaju ideje o aplikaciji za plaćanje parkinga, feedback bi mogao izgledati ovako:
Razumem tvoju ideju o aplikaciji za plaćanje parkinga i dajem joj ocenu 8 od 10. Sviđa mi se što parking mogu da platim jednim klikom. Za 10 od 10 mislim da bi trebalo dodati mogućnosti plaćanja za više vozila i automatskog produženja parkinga.
Dakle, ako dajete 8 od 10, onda imate dva predloga koja bi po vašem mišljenju unapredili ideju. Ako nemate nijedan predlog, onda automatski dajete 10 od 10. Ako dajete 5 od 10, to znači da imate predloge kako učiniti ideju dvostruko boljom.
Primetite kako je celi proces pozitivno obojen. Ne nabrajamo šta ne valja već konstatujemo šta je dobro i predlažemo dorade. Na taj je način celi proces je značajno konstruktivniji, a kreatori ideje otvoreniji za razmatranje i prihvatanje drugačijih pogleda.
Kreatori ideje ne komentarišu dobijene predloge za poboljšanje, pogotovo ih ne odbijaju u trenutku dok traje Perfection Game. Ako smatraju da predlozi nisu dobri ili ne odgovaraju široj slici, jednostavno ne trebaju da ih uzimaju u obzir prilikom unapređenja ideje.
Smatra se da je Perfection Game kao tehnika prvi put opisana u knjizi Software for Your Head: Core Protocols for Creating and Maintaining Shared Vision autora Jima i Michele McCarthy.
Ritual Dissent
Ljudi po prirodi loše reaguju na negativan feedback iako je on često korisniji od pozitivnog. Osećaju se neshvaćenima i napadnutima, zatvaraju se, ne pokušavaju razumeti sugestije i po svaku cenu brane svoju ideju. Kao posledicu imamo da ni pružaoci feedbacka ne žele da se dovedu u nezgodnu situaciju pa ublažavaju i iskrivljavaju svoj feedback. Ipak, pokazalo se da su ljudi otvoreniji prema negativnom feedbacku ako se proces iznošenja feedbacka depersonalizuje, tj. ako se ideja i razgovor o ideji odvoji od kreatora ideje. Tehnika Ritual Dissent iskorištava upravo tu karakteristiku ljudskog ponašanja, a provodi se na sledeći način.
Kreator ideje prezentuje svoju ideju drugima (nazovimo ih savetnicima) koji bez prekidanja i u potpunoj tišini slušaju. Nakon što je gotov s iznošenjem ideje, kreator ostaje blizu savetnika, ali im okreće leđa(!). Savetnici, ne obraćajući pažnju na kreatora koji se nalazi pored njih, na glas komentarašu dobre i loše strane ideje. Pritom bez zadrške i otvoreno pokušavaju oboriti ideju. Za to vreme kreator ideje u tišini, bez prekidanja, okrenut leđima i bez direktnog kontakta očima sluša raspravu savetnika. (Dobro je zapisivati ono što savetnici govore)
Pošto je ideja depersonalizovana i odvojena od kreatora njegovim fizičkim okretanjem, savetnicima je lakše otvoreno i iskreno da pričaju o negativnim aspektima. S druge strane, eliminisanjem direktne komunikacije sa savetnicima kreator ne mora da troši svoje mentalne kapacitete na kontrolisanje svojih reakcija već se može potpuno posvetiti slušanju i razumevanju feedbacka. Nakon što je rasprava savetnika gotova, kreator ideje odlazi sa predlozima za njeno poboljšanje.
Često može biti korisno ograničiti trajanje procesa davanja feedbacka, ali više o tome u jednom od sledećih postova.
Pomalo je nejasno odakle dolazi Ritual Dissent. Obično se kao izvor navodi Cognitive Edge, gdje je ova tehnika opisana do detalja.
Prednost ovih tehnika je u tome što učestvuje ceo tim i što svi imaju mogućnost da daju svoje sugestije. Na taj način se osnovna ideja razvija, a članovi tima učestvovanjem u raspravi osećaju kolektivno vlasništvo i posvećenost realizaciji konačne ideje.
Ivan Krnić
Najčitanije
- Kanban tabla za peti razred by Ivan Krnić | posted on 8. октобра 2017.
- Kanban by Miloš Kržić | posted on 6. фебруара 2020.
- Zašto Agile? by Davor Čengija | posted on 26. новембра 2018.
- Bolja coaching pitanja by Ivan Krnić | posted on 2. јула 2019.